Zivot

      Svako od nas izabere svoj put, neko ide precicom a neko ide duzim putem. Precica je kao sto znate kraci put, stize se brze i gotovo se ne mozete izgubiti. Sto se tice duzeg puta, pa on je poprilicno dugacak jel`. Kada ides njime noge te bole, nisi siguran da li uopste ides u pravom smeru, verovetno ces se izgubiti... Usput ces sresti razne ljude, neki ce te nasmejati neki rasplakati ali svi ce na kraju ici svojom putanjom i ostaviti te da i ti ides svojom. I u zivotu svako bira svoj put. Ali mislim da osobe koje su izabrale precicu, tj. laksi put, ce se uvek pitati sta ako? sta da se nisam plasila/plasio? sta bi bilo? To ozbiljno zna da kopka. Takve osobe ce uvek biti sigurne nece rizikovati u zivotu i nece imati preterana izneadjenja. Ali sta je zivot nego jedno veliko iznenadjenje. I ono sto mislis da znas ne znas. Osobe koje skupe snagu i izaberu duzi put ce patiti, doci ce do tacke pucanja, patice jako jer su izasle iz zone komfora, desavace im se svakakve stvari...izgubice sebe. Hodace i plakace, jer takve osobe ne znaju da stanu, skupljace usput komadice sebe... Kasnije ce se naci, postace jace, postace nezavisnije, rodice se ponovo kao feniks iz pepela i nista ih vise nece plasiti jer su presle put od pakla do nazad. Postace svesnije sebe, volece sebe, znace svoju vrednost, manje ce sumnjati u sebe. Takve osobe ce uvek biti pobednici!                                                                                                                                                                                                                                              Na tebi je da odlucis kojim ces putem da krenes,duzim ili kracim...                 Ponekad je tuzno sto kod vecine ljudi preolada strah i na kraju se posluze precicom ...